Dorcol

Dorćol počinje već blizu Terazija, centralnog beogradskog trga. Deli se na dve celine, Severni i Južni. Ime ovog kraja dolazi od turskih reči za 4 (dort) i put (yol) i bukvalno znači 4 puta ili, raskrsnica. U anatoliji postoji grad sa istim imenom - Dortyol.

Za vreme otomanske okupacije Srbije, ovaj kraj je bio poznat po trgovcima svih nacionalnosti. Takođe je bio centar beogradskih Jevreja i baš zbog toga jedna od dorćolskih ulica još uvek nosi ime Jevrejska. U vreme kratkotrajne Austro-Ugarske okupacije severne Srbije od 1717-1739. godine, na Dorćolu je bilo sedište dvora princa Eugena od Savoja.

Stare niske kućice su postepeno bile zamenjivane modernim zgradama, pa ipak u nekim ulicama se još uvek može osetiti duh davno prošlih vremena.

Jedina beogradska džamija, Bajrakli Džamija se nalazi baš ovde, na Dorćolu u ulici Gospodara Jevrema.

Kao kontrast ostacima stare arhitekture i tradicije, Dorćol ima i "Silikonsku Dolinu", deo ulice Strahinjića Bana načičkan modernim i urbanim kafićima.

Ako želite da istražite centar grada pogledajte smeštaj u Beogradu koji se nadu na sajtu Apartmani Beograd.

Prva diskoteka u Beogradu

Prva diskoteka u Beogradu, a i šire, možda i na celom Balkanu je bila diskoteka "Kod Laze Šećera" koja je otvorena 1967. godine u podrumu kuće porodice Šećerović u Svetogorskoj 17.

Beogradski zavodnik Saša Nikolić i njegovi prijatelji su otvorili ovu diskoteku po uzoru na Pariski "Kastel".

Do tada, beogradska omladina je izlazila po kafanama. Nije se moglo igrati posle ponoći, a večernja okupljanja mladih su bila dozvoljena samo u okviru sportskih društava.

"Kod Laze Šećera" su se mogli čuti najnoviji muzički hitovi svetshik soul, rok i pop scena.

Igranje i uticaji sa Zapada su bili nepoželjni, i smatralo se da kvare socijalističku omladinu Jugoslavije.

Diskoteka je bila kratkog veka - već 1968. godine je zabranjeno igranje a i muzika.

Žurke su se potom odvijale u tajnosti. Diskoteka je nedavno renovirana i još uvek okuplja urbane Beograđane na tematskim večerima.

Ako želite da okusite aromu starog Beograda, preporučujemo da nađete prenoćište u Beogradu u centru grada.

Hosteli Beograd

Ako za putovanje imate mali budžet, a želite da uradite i vidite što više toga, hosteli su idealno rešenje za vas. A ako putujete sami, velika verovatnoća je da nećete biti usamljeni u hostelu. Imaćete priliku da upoznati druge ljude sa kojima možete razmenjivati iskustva i provesti vreme.

Najpovoljnija varijanta prenoćišta u hostelima je zajednička soba u kojoj dobijete krevet i često ormarić sa ključem za lične stvari. U nekim hostelima se nalaže da dragocenosti ostavite na recepciji ako za njih želite garanciju. Opšta pravila su da nije dozvoljeno pijančenje i galama posle 10 časova uveče a kuhinju i kupatilo posle upotrebe treba ostaviti u stanju u kakvom ste ih zatekli.

O svemu ostalom, kao i interesantnim mestima za posetu će vas izvestiti osoblje.

Ako vam ipak odgovara malo skuplja varijanta onda su za vas Apartmani Beograd.

Beogradske Urbane Legende I

Krajem 70ih u Beogradu se nije dešavalo puno toga. Zato je grad, uljuljkan u komunističkom režimu dočekao pojavu beogradskog fantoma sa velikim entuzijazmom. Sitni lopov i prevarant po imenu Vlada Vasiljević je držao Beograđane bez daha dok je u ukradenom Poršeu jurcao oko Slavije 10 noći za redom, dok je nemoćna gradska milicija milela za njim u Zastavama.

Mnogi Beograđani su se okupljali na Trgu Slavija oko ponoći da gledaju njegove vratolomije.

Razlog njegovih egzibicija nikad nije dokučen. Jedni su tvrdili da je to pobuna protiv režima, drugi da on jednostavno ne voli miliciju. Neki su čak bili uvereni da je uzrok neka devojka kojoj je navodno nosio ruže koje bi ubrao na Slaviji (ako imate prenociste u Beogradu, morate videti Slaviju, veliki kružni tok u centru grada).

nije bilo jasno ni odakle mu auto. Da li ga je ukrao pred danskom ambasadom, od Gorana Bregovića ili odnekle drugde, nije razjašnjeno.

Vasiljević je poginuo godinama pošto je izašao iz zatvora, u staroj ukradenoj Ladi.

Arhitektura Beograda

U Beogradu lako možete iskriviti vrat diveći se šarenišu stilova i zagonetnim detaljima na fasadama.

Arhitektura Beograda je raznovrsna koliko i sile koje su njime protutnjale. Od starih ostataka osmanlijske gradnje u starim delovima grada, preko austro - ugarskih uticaja koji se posebno mogu primetiti u Zemunu, pa sve do strogih i zastrašujućih socrealističkih zdanja.

Zanimljivo je nalaziti tragove nekih stilova kao što su Ard nuvo i Art Deko, koji nisu toliko zastupljeni u Beogradu. Ova svojevrsna potraga može biti zanimljiv hobi kako strancima koji prolaze kroz grad, tako i rođenim Beograđanima.

Neki od prelepih primera Art Dekoa su Zgrada francuske ambasade kod Kalemegdana:

U ovaj stil spada i zgrada Glavne Pošte:

Ako imate smestaj u Beogradu, naoružajte se fotoaparatom i krenite u avanturu! Ova lepa zdanja su odlični fotomodeli.

webbhotell web hotel Sweden

DžKC

DžKC ili Džepni Kulturni Centar je bio skvoterski kafić u ulici kralja Milutina. Poznat po interesantnom ambijentu koji je odgovarao alternativnoj prirodi ovog kluba, nalazio se između dva skvota.

Ovaj kafic je bio poznat po svom šmeku, interesantnom enterijeru i zidovima oblepljenim posterima.

Gradske vlasti su odlučile da sruše kafić i skvotove i to se i desilo 2006 godine.

Ako imate smestaj u Beogradu prošetajte do nekih drugih interesantnih mesta kao što su Magic Garden ili Blue Moon.

slika sa: http://maniac.blog.hr/arhiva-2006-12.html

Smestaj u Beogradu u centru

Smestaj u Beogradu, ako se odlučite za centar, danas lako možete naći po pristupačnim cenama. Interesantno je da većina Beograđana za centar, (kao određeno mesto) grada smatra Knez Mihajlovu ulicu i Trg Republike. Ono što je manje poznato je da je "utvrđeni" centar grada trg Terazije.

Zanimljivosti u Beogradu

Ako vas put navede u srpsku prestonicu, prenoćište u Beogradu možete potražiti u nekom od ovih odličnih apartmana smeštenih u samom centru grada.

• najstariji beogradski trolejbus je "penzionisan" ove godine. On je saobraćao 31 godinu a svoju poslednju vožnju je obavio na liniji 41 (Studentski Trg - Banjica)
• čuveni voz Orijent Ekspres je imao stanicu u Beogradu od 1919. do 1977. godine
• prvi beogradski semafori su bili postavljeni na uglu ulica Kralja Milutina i Kneza Miloša
• Rimski bunar su sagradili Austrijanci
• čuveni kip Pobednik je bio namenjen za Terazije. Javnost se pobunila protiv ideje da se na glavnom gradskom trgu postavi obnažena figura čoveka, pa otud njegovo prebivalište na Kalemegdanu.
• Beograd se prostire preko 29 brežuljaka

Najstarija beogradska kafana

Kafana "?" (Znak pitanja) je najstarija beogradska kafana. Prva svrha ove kuće je bila kao rezidencija makedonskog trgovca i diplomate iz Ohrida Nauma Ička koju je za njega sagradio jedan grčki arhitekta. Kasnije je ovu zgradu Knez Miloš poklonio svom ličnom lekaru po imenu Ećim Toma.

Ako dolazite na kratko i imate smestaj u Beogradu blizu centra, pogotovo blizu Knez Mihajlove ulice, ne propustite da barem prođete pored ove interesantne kafane, a možda i popijete nešto u njoj...

Prvo ime kafane je bila Ećim Tomina kafana, a od 1878. godine se zvala kod pastira. Crkvene vlasti su se pobunile predlogu da se kafana nazove "Kod Saborne Crkve" 1892. godine. Otuda i sadašnje ime "?" jer je tadašnji vlasnik istakao ovaj znak dok je čekao da se razreši spor oko imena.

slike i informacije:

google.com i wikipedia.org

Najstariji lift u Beogradu

Najstariji lift u Beogradu se nalazi u zgradi na adresi Višnjićeva br. 3.

Ova starina je juče, 28. Jula napunila čitavih 75 godina. Lift je u dobrom stanju i funkcioniše, kako prenose brojne dnevne novine, baš zahvaljujući samim stanarima i njihovoj ažurnosti i dobroj organizaciji. Novine dalje pišu kako je prosečna starost beogradskih liftova oko 30 godina.

Lift je ugrađen 1935. godine a do sada je bio na remontu 3 puta. Težina koju ovaj lift može da podnese je mala za današnje pojmove - 250 kilograma, a u njega mogu da stanu svega 3 osobe.

Vrata lifta su zamenjena tokom godina, zbog bezbednosti.

Možete videti ovaj lift ukoliko posetite Beograd. Preporuka za prenociste u Beogradu.





slike preuzete sa sajtova:
blic.rs i danas.rs